Jugo 1603 SOHC

Uzrok i posledica. Više »

Pogled iznutra

...u malu garažu. Više »

Zastava Sport

Održavanje sportskog duha. Više »

4x40

U inat ekonomskoj krizi. Više »

AutoBild specijal

Specijal o Jugu u domaćem izdanju časopisa AutoBild. Više »

 

Prezimljavanje

Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi… tj. zima je, hladno bejaše a i biće još neko vreme, pa nije nikakva žurba. Sivi Jugo se neće voziti pre druge polovine marta, crveni Jugo se troši uredno dok ne dobije malo sive zamene.

Post od skoro godinu dana

821138238_1381248483

…jeste, skoro godinu dana. Bilo je i pitanja da li sam batalio blog ili o čemu je reč? Da nije FB stranice verovatno bi to bila konstatacija. Ali, ne, nisam batalio namenski, zaista, kao što nisam ni auto ostavio gde su poslednje slike pokazale. Prosto, mozak mi je postao pretrpan svim stvarima iz okruženja i hteo sam sebi da pomognem u “pravljenju” filtera za sva ta sr***a. Treba volje pisati, da li sebi kao uspomenu ili opet nekome ko želi da čita, ne ide da to bude preko volje…

Sa tim na umu, odlučio sam da popunim prazninu koja je nastala a i ubuduće pišem češće, ali mnogo kraće postove. Zapravo, uz sliku ili dve isto toliko i rečenica… barem ću lakše izdvojiti vremena za tu varijantu.

Eh, sad… odakle početi. Probaću relativnim redom da ispišem o radovima.

Poslednje tromesečje 2014te – drugi deo

Vreme je za drugi deo priče o poslednjem tromesečju i poslednji post u ovoj godini… nadam se da će u nekoliko sledećih i ova etapa radova biti gotova. Strpljenje je vrlina, ponavljati tu i tamo…

PHOTO_20141123_131346

Poslednje tromesečje 2014te – prvi deo

Pošto sam maksimalno zabušavao po pitanju bloga, probaću da ne otaljam ceo među period u jednom postu, s´ toga pišem u dva. Čin prvi…

PHOTO_20141115_215112-2

Skoro je kraj godine, ja auto završio nisam, zima stiže polako i… eto, odlučio sam sebi ne postavljati vremenske rokove, već uraditi sve sponatno i onako kako je mom moždanom sklopu zadovoljavajuće.

Eat, sleep, YDM.

Kao što kaže naslov – kružna metoda je u pitanju. U periodu navikavanja na nove i drugačije svakodnevne obaveze, neko ko npr. ima hobi koji zahteva detaljisanje i perfekciju, nema previše izbora nego da pravi kompromise i pomalo skloni sa strane neke “manje bitne” stvari. Nije baš da mi je blog nebitan, ali se sve češće zapitam kako sve ovo deluje drugima… i to ne zbog toga što mi je to bitno za psihu, nego iz razloga da li ima to sve smisla, da li ja preterujem i možda treba sve da “čuvam” za sebe kao što je to bilo pre doba interneta, foruma, blogova…? Meni nije problem da odvojim 1h-2h mesečno da tipnem nešto ovde, ali ako nema volje za nečim takvim, onda nema smisla. Ionako neretko nailazim na čudne poglede, pogrešne predstave cele moje priče i shvatam koliko je ovo sve uvrnuto većini.
E pošto sam se malo “činio posebnim”, mogao bih da nastavim gde sam stao. Nekako mi se nagomilaše slike, pa ću probati da odvojim ključne.

IMG_20140812_200824-2

Trening zivaca vol. XYZ

Sada nastupa period kada je teško biti fokusiran i strpljiv pa pokušati sve uraditi kako valja i ne preskočiti ništa važno… Leto, doduše ne bas prelepo vreme, trkačka sezona u toku… treba sve to gledati, onako, sa strane i bez malo svog gušta u toj priči. Da li treba pominjati svakodnevne obaveze, radosti i razočaranja… Kako kaže jedan stručnjak svog posla – “Ne možemo govoriti o ciljevima, jer su naše ambicije vrlo visoke i nerealne.” Sa tim na umu i Sizifovom upornošću ukratko update o radovima na The Jugu.

Pokupovao sam nešto delova zadnjeg trapa koje je trebalo osvežiti i dao im malo finalne glazure. Sve to lepo napakovao kao gospodin, zašrafio i spustio auto na svoje točkove, barem privremeno.

20140504_124019 20140504_124004

Prolećne primese

Zamirisalo proleće, kalendarski barem, a ja još daleko od kraja… Eh, tako to biva u 90% slučajeva kada se nešto planira a radi u ovom obimu, jer uvek iskoči još XX stvari koje “su baš usput za uraditi, kada sam već tu…” i… izađoše ovce iz obora. Da nastavim dalje…

Prednji paneli – hauba i krila, poskidani i navučen najlon preko motora da ne pada baš sva prašina od šmirglanja i slično na njega, dok ne dođe njegov red da izađe napolje da se motorni prostor ofarba i malo doradi. To je izgledalo ovako, a moram da priznam da mi nagib prednjih točkova uvek stvori toplinu oko srca.

20140327_191206-2 20140327_170802-2

Na zadnjem veznom limu sam se “igrao” malo sa perforacijama… nešto estetike, nešto funkcije, meni svakako simpatično.

20140330_181613-2 20140330_183655-2

Nastavak – jedan od…

20140310_223540

…kontam, sada ću da pišem malo češće, skratim post… i onda upload-ujem slike i bude ih 29. :/ Dobro, bolje nego 50ak…

Došao sam, doduše samo parcijalno, do dela posla koji najviše mrzim od svog ovog lepog hobija – priprema. Kako napravih onaj modifikovani rub, valja ispeglati lim okolo i malo filera naneti da liči na nešto. Faktora koji teraju moj stomak na lagani osećaj mučnine ima više. Svako ko je ikada pipnuo Jugov lim zna da 0.9mm čvrstig jugoslovenskog čelika nije baš neka sila… i onda krenem na, nemučeni, taj isti lim da lagano zavarim, po principu punktovanja i tačkastog varenja sa co2 aparatom koji pravi višestruko manju temperaturu pri varenjenju od svakog autogenog aparata i te tehnologije kojom su se radili automobili ovog vremena, nov rub, koji je zaostali kontigent rezervnih delova za USA tržište i isečen je od polustranice, a ono se oko njega sve pokrivi onako sitno, pederski… Pa jedino što bi 90% ljudi uradilo je išutiralo sve okolo i otišlo da igra fudbal u balonu ili tako nešto bez previše moždane aktivnosti.

Easy like sunday morning…

Gde sam ono stao… kod nekog lima valjda. Kako sam stariji, sve me više puca u glavu faktor vremena. Nije što neću, nego nema se kad! …mislim i na pisanje a i na radove. Lako je opaliti 5-6 slika kada ima šta da se uslika, tj. kada se nešto uradi zapravo. Uglavnom… Jugo mu dođe kao dete, ne mora mu se posvetiti vremena, ali neće biti lepo “vaspitan” i neće “slušati”. Zato svaka sitnica traži da se uradi temeljno, pa se skupi 10 sitnica i… eto mene na mesec i dve nedelje rada, a još uvek ništa dramatično ne upada “za oko”. Pa, da nastavim sagu…

One dve cevi sa koševa što bejahu okačene treba da se spuste na centar grede kao podupirač koševa o istu. E a da bi to moglo, kao i svaka druga cev, “traži” podlogu, odnosno stopicu koja će biti ležište. Opet, i ta stopica valja da legne na što postojaniju površinu i s´ toga na slikama dole se vide dve identične stope od kojih je jedna zapunktovana i zavarena “dva pa dva” sistemom varenja ivicama za pod iznad grede. Ona druga leže preko nje i šrafi se u – na sredini dve fabričke matice koje su integrisane u gredu a koriste se za zadnje pojaseve, šrafovima M12; čoškovima šrafovima M8 u matice koje sam zavario na onu ploču koja glumi potporu na podu.

20140211_222758 20140211_233601 20140211_233550 20140211_225615

Yugo – level up

Da ne pomisli narod da sam se uspavao i ne radim ništa, red je otkucati koju. Već dugo vremena, ma koliko moj sivi Jugo bio relativno reprezentativan primerak, imam zamerke prema samom sebi i stvarima koje “fale” i treba da se urade kako dolikuje. E, a gde ćeš boljeg doba od zime, pa još blage za uraditi propušteno… Tako ja opet rasturih Juga, po… neki zaneamarljiv broj puta. Cilj ovog rasturanja je rad na enterijeru i pojačanjima na školjci. Ugrubo, treba izvariti i dodati nešto cevi, limova, napraviti koju kul sitnicu i ofarbati enterijer u krštenu nijansu sive i sa dosta laka. Sve to će sledovati i motornom prostoru. E a kada sam već tu, treba ugraditi i one Bilstein-e koji se krčkaju u BoboSport radionici, pa i napraviti zadnje amortizere sa nekim izmenama, staviti menjač sa Colotti paketom zupčanika, i… još 10 stvari koje sam morao da zapišem u note na telefonu, kako bi ih se setio ikako. Slike da dočaraju stanje, u nekom hronološkom redosledu…

Dakle, prvo i osnovno – rasturanje!

20140105_173921-2 20140120_204926 20140120_204937