Jugo 1603 SOHC

Uzrok i posledica Više »

Pogled iznutra

...u malu garažu Više »

Zastava Sport

Održavanje sportskog duha Više »

Dupli karburatori

...jer je zvuk neprocenjiv Više »

Track day nedeljom

Petrolhead weekend Više »

 

Nastavak – jedan od…

20140310_223540

…kontam, sada ću da pišem malo češće, skratim post… i onda upload-ujem slike i bude ih 29. :/ Dobro, bolje nego 50ak…

Došao sam, doduše samo parcijalno, do dela posla koji najviše mrzim od svog ovog lepog hobija – priprema. Kako napravih onaj modifikovani rub, valja ispeglati lim okolo i malo filera naneti da liči na nešto. Faktora koji teraju moj stomak na lagani osećaj mučnine ima više. Svako ko je ikada pipnuo Jugov lim zna da 0.9mm čvrstig jugoslovenskog čelika nije baš neka sila… i onda krenem na, nemučeni, taj isti lim da lagano zavarim, po principu punktovanja i tačkastog varenja sa co2 aparatom koji pravi višestruko manju temperaturu pri varenjenju od svakog autogenog aparata i te tehnologije kojom su se radili automobili ovog vremena, nov rub, koji je zaostali kontigent rezervnih delova za USA tržište i isečen je od polustranice, a ono se oko njega sve pokrivi onako sitno, pederski… Pa jedino što bi 90% ljudi uradilo je išutiralo sve okolo i otišlo da igra fudbal u balonu ili tako nešto bez previše moždane aktivnosti.

Easy like sunday morning…

Gde sam ono stao… kod nekog lima valjda. Kako sam stariji, sve me više puca u glavu faktor vremena. Nije što neću, nego nema se kad! …mislim i na pisanje a i na radove. Lako je opaliti 5-6 slika kada ima šta da se uslika, tj. kada se nešto uradi zapravo. Uglavnom… Jugo mu dođe kao dete, ne mora mu se posvetiti vremena, ali neće biti lepo “vaspitan” i neće “slušati”. Zato svaka sitnica traži da se uradi temeljno, pa se skupi 10 sitnica i… eto mene na mesec i dve nedelje rada, a još uvek ništa dramatično ne upada “za oko”. Pa, da nastavim sagu…

One dve cevi sa koševa što bejahu okačene treba da se spuste na centar grede kao podupirač koševa o istu. E a da bi to moglo, kao i svaka druga cev, “traži” podlogu, odnosno stopicu koja će biti ležište. Opet, i ta stopica valja da legne na što postojaniju površinu i s´ toga na slikama dole se vide dve identične stope od kojih je jedna zapunktovana i zavarena “dva pa dva” sistemom varenja ivicama za pod iznad grede. Ona druga leže preko nje i šrafi se u – na sredini dve fabričke matice koje su integrisane u gredu a koriste se za zadnje pojaseve, šrafovima M12; čoškovima šrafovima M8 u matice koje sam zavario na onu ploču koja glumi potporu na podu.

20140211_222758 20140211_233601 20140211_233550 20140211_225615

Yugo – level up

Da ne pomisli narod da sam se uspavao i ne radim ništa, red je otkucati koju. Već dugo vremena, ma koliko moj sivi Jugo bio relativno reprezentativan primerak, imam zamerke prema samom sebi i stvarima koje “fale” i treba da se urade kako dolikuje. E, a gde ćeš boljeg doba od zime, pa još blage za uraditi propušteno… Tako ja opet rasturih Juga, po… neki zaneamarljiv broj puta. Cilj ovog rasturanja je rad na enterijeru i pojačanjima na školjci. Ugrubo, treba izvariti i dodati nešto cevi, limova, napraviti koju kul sitnicu i ofarbati enterijer u krštenu nijansu sive i sa dosta laka. Sve to će sledovati i motornom prostoru. E a kada sam već tu, treba ugraditi i one Bilstein-e koji se krčkaju u BoboSport radionici, pa i napraviti zadnje amortizere sa nekim izmenama, staviti menjač sa Colotti paketom zupčanika, i… još 10 stvari koje sam morao da zapišem u note na telefonu, kako bi ih se setio ikako. Slike da dočaraju stanje, u nekom hronološkom redosledu…

Dakle, prvo i osnovno – rasturanje!

20140105_173921-2 20140120_204926 20140120_204937

Uniball shifter

Dok ne krenem sa sivim Jugom u dalje radove, da prekratim vreme uz jednu korisnu modifikaciju prilične boljke na Zastava automobilima – poluga šalterice ili ti poluga birača brzina. Generalno, noviji automobili i oni kršteniji iz prethodnih decenija koriste sistem poluga sa sajlama i slične varijacije na temu. To radi prilično precizno i fukncionalno. Kod Zastave, međutim, rešeno je uz pomoć “štapa i kanapa” tj. preko obične poluge koja ce kači / steže na birač brzina koji viri iz menjača. Taj kraj poluge čini tzv. kobra koja se šrafi na pomenutu polugu a na drugom kraju je prost klin na koji se navlači šalterica sa rupom kroz koju ide osigurač. Na samu šaltericu se odozgo navrće ukrasna plastika i “kožica” menjača. Dakle, vrlo prost sklop i podložan luftovima. Prvi problem je kada se fabrička šalterica potroši, jer je od tvrde plastike, postane ovalna i dobije luft. To je ona pojava kada  vozač Juga zamoli suvozača da pomeri levu nogu, jer ne može da ubaci u rikverc / 5tu… prilično zgodno kada  se ruka omakne a žensko bude suvozač. Nego, za verovati ili ne, ta fabrička šalterica je zapravo prilično dobra u poređenju sa čuvenom Reli Kragujevac malom privredom, čiji kvalitet plastike nije ni za plastične kace za kiseo kupus. Sram vas bilo! …tako je jedino pametno i smisleno tu uglaviti ležaj na mesto plastike. Odlučio sam se za igličasti u dimenzijama fabričke plastike koja se navlači na pomenuti klin poluge. Pošto se ležaj, naravno, ne može variti direktno za šaltericu, najjednostavnija solucija je odseći plastiku sa dna ispod koje se nalazi čelični završetak šalterice i uz malo brušenja i sečenja taj završetak pripremiti za navarivanje cevastog profila u koji se upresuje gore pomenuti ležaj. Cev se uz malo MIG / MAGije zavari i obradi da bude pristojna. Slike u pomoć:

 

shifter_01shifter_02 

Occ, a nisu čoperi…

Kako napisah, nisu čoperi već oil catch can ili ti skupljač uljnih para. Neki “must have” za bilo koji auto čiji motor se vozi u visokim obrtajima veći deo svog radnog veka. Prostom internet pretragom se može naći gomila kineskih za kupiti sa fancy i shiny izgledom, ali to prosto nije zanimljivo, tako da sam u nekom trenutku rešio sebi da napravim jedan domaćinski.

catch21

Pre slika, ukratko – šta je occ? Svaki blok motora na sebi ima odušak za rasterećenje nagomilanih isparenja uljnih para koje se stvaraju u njemu, što je fabrički najčešće rešeno tako što se taj odušak crevom odvodi na usis i tamo vraća u motor na uništavanje dodatnim sagorevanjem. Eko norme i to… bullshit. Pošto nekome ko juri performanse nije u interesu da mu ulje masti leptir gasa, najčešće to crevo završi negde ispod branika “u vazduhu”. FIA kaže da trkački automobil po homologaciji raznih grupa ne sme imati taj odušak otpušten da gasove i uljne pare otpušta u atmosferu ili, u ovom slučaju, na stazu. Ulje pod točkovima i velika brzina – krajnje nepoželjno. Tu se vraćamo na početak priče i sam occ.

Kao i za sve, postoje neki standardni i pravila po kojima se occ pravi. Zapremina, raspored pregrada, itd. sve je konfigurabilno i stvar potrebe. Evo jednog prostog primera, samo za ilustraciju.

Osnovne komponente su uvodnik za ulje pare, pregrada ili dve koje usmeravaju gasove, mrežasti filter koji inicijalno odvaja tečno od gasovitog, jer obara tečni deo na dno a gasoviti propušta dalje koji kroz izvodni vod izlazi napolje pročišćeniji. Na dnu se akumulira tečna komponenta odnosno nešto što je većim delom ulje. Tu postoji i čep za ispuštanje istog. Na izvod se može postaviti filter ili crevo koje će se spojiti na usis, ali ovog puta bez opasnosti da zamasti sve usput.

 

Meni je na umu bio nešto drugačiji dizajn sa dve unutrašnje pregrade i kockastog obilka samog rezervoara. Zapremina je približno 0.75l. Opet, jedna slika – hiljadu reči.

Klasika u svežem izdanju

Sporadično, kada nađem nešto vremena, kroz moje ruke prođe i po neki set točkova. Kako generalno nema većeg zadovoljstva, meni lično, da on nečega “bačenog” napravim koristan, vizelno dopadljiv predmet, uglavnom ti setovi budu stari po 20-30 godina sa puno slojeva boje i oksidacije, oštećenja od bezbrižne vožnje i barem par slojeva farbe. Tu kreće proces osvežavanja i novog života dotičnog seta.

Iako nisam neki ljubitelj ATS Classic točkova, prosto iz razloga prevelike zasićenosti u auto svetu tim modelom, ovaj konkretan set je idealan kandidat za početak popunjavanja ove kategorije. Kao što napisah, radi se o čistoj klasici, u dimenziji 7×13 i offset-om 3. To kompletira tehičke podatke. A ono što je zanimljiviji deo je da su u vlasništvu Miloša Spasojevića, tako reći žive legende među beogradskim automobilistima. Ozbiljan “ludak”, dobra duša i pravi sportista. Tako me je pozvao jednog letnjeg dana i izrazio želju da točkovi dobiju originalan izgled kao namena za buduči Jugo projekat iz njegove garaže. Početno stanje je bilo prilično zadovoljavajuće, jer se Miško potrudio da me peskiranjem reši skidanja slojeva boje.

20130815_202646-2 20130815_202714-2

Povod i namera

cover

Zdravo, ja sam Andrej iz Beograda, imam 26 godina, dva i po Juga i sve manje slobodnog vremena.

 

Ovako nekako bi zvučalo tzv. predstavljanje na sada već lagano izumirućim auto forumima koji su prošli dugačak put sa pojavom interneta kod nas i došli do neke letargije i bescilja koji je pomalo opšte prisutan u našem društvu. E tu negde, među svim dodatnim i propratnim stvarima koje članovi pomenutih foruma već verovatno dovoljno dobro znaju, leži razlog zašto ja, kao neko iz mase, počinjem sa ovim blogom. Ukratko, moja namera je približim svakome kako izgleda biti petrolhead u Srbiji, svakako ne baš pogodnom mestu za ovaj sport… uz sve propratne prepreke, finansijske, psihološko-voljne momente i stvari na koje ne možemo da utičemo.

Pošto smatram da sam dovoljno jednostavna i praktična osoba, tako ću i predstavljati sve što je deo života jednog auto entuzijaste. Biće nekih retoraktivnih priča kao moje zalihe interesantnog, jer sam napravio tu i tamo po nešto i nekog Juga i tako to… pa sve do svežih stvari koje su u mojoj interesnoj sferi.

Do tada…