…jeste, skoro godinu dana. Bilo je i pitanja da li sam batalio blog ili o čemu je reč? Da nije FB stranice verovatno bi to bila konstatacija. Ali, ne, nisam batalio namenski, zaista, kao što nisam ni auto ostavio gde su poslednje slike pokazale. Prosto, mozak mi je postao pretrpan svim stvarima iz okruženja i hteo sam sebi da pomognem u “pravljenju” filtera za sva ta sr***a. Treba volje pisati, da li sebi kao uspomenu ili opet nekome ko želi da čita, ne ide da to bude preko volje…

Sa tim na umu, odlučio sam da popunim prazninu koja je nastala a i ubuduće pišem češće, ali mnogo kraće postove. Zapravo, uz sliku ili dve isto toliko i rečenica… barem ću lakše izdvojiti vremena za tu varijantu.

Eh, sad… odakle početi. Probaću relativnim redom da ispišem o radovima.

Točkovi koji idu na ovaj auto su već pominjani Ruote Nori 6.5×13. Kako su davno rastavljeni, red je bio da se odnesu na peskiranje. Pre toga, probao sam da li ima nekih prepreka pri montaži. Peskirani su najfinijom granulacijom od strane Maronče radionice, spoljašnji obruči, unutrašnji, srca i prsteni za dihtovanje. Usput sam odneo i prepravljene i olakšane šine branika, više o šinama kroz post.

Počeo sam i sklapati funkcionalne stvari, kako bi auto mogao da odvezem kod farbara i kako bi što više delova koji mogu biti montirani, bili na autu što pre. Tako je poluga ručne kočnice namontirana, uz sitne detalje. Može se videti i montirani rezervoar goriva, preko koga inače prolaze sajle ručne kočnice.

Sledeći veliki zadatak je bio da konačno vratim motor na mesto, u sveže ofarbani motorni prostor. Za početak sam probao da li imam ikakvih prepreka za pregradu između karburatora i izduvne grane. Morao sam malo da seckam, turpijam i bušim, ali sve je selo na svoje mesto. Po ugradnji sam morao još da skratim pregradu, ali to je bio manji problem. Evo i kako je to sve “selo”:

Tom prilikom sam ugradio najlakši anlaser koji mi je bio dostupan, Magneton snage 1kW. Hladnjak motora, koji je bio Yugo novi tip, zamenjen je sa površinski većim od Floride, takođe novi tip. Sam hladnjak je duži oko 5cm, što na visinu hladnjaka procentualno predstavlja osetnu razliku. Motor ventilatora hladnjaka je takođe pregledan i nova prelivna boca ubačena u ceo set.

Još jedna stvar koja bi trebala da pravi razliku, konkretno u snazi motora, su tzv. “aviončići” tip 7848.1 naspram faričkih 7848.3. Na slici ispod se može videti razlika u obliku kanala kroz koji prolazi gorivo. Ovo je faktički jedini performance tip venturija za Dellorto karburatore koje ja imam. Razlika će svakako biti izmerena na dynojet-u radionice BoboSport.

Gore pomenute šine branika su, pored olakšavanja, prepravljene i u druge svrhe. Glavna prepravka je bila uglaviti hladnjak za ulje u prednji branik, tako da se spolja ne remeti izgled i linije auta. Ovo je impliciralo da hladnjak uvučem u branik, tako što ću ga fiksirati za šinu branika. Jedan od problema je bio kako iseckati i prepraviti šinu a da se sva ne pokrivi i održi zamišljenu liniju. Kako je to ispalo, vidi se na slikama. Sve je ofarbano već poznatom poliuretanskom bojom.

Sve vreme sam paralelno radio na ostalim delovima, nešto reparirao, nešto kupovao i pomalo detaljisao. Kupljeni su Sabelt pojasevi u tri tačke umesto starih i zamorenih Schroth. Zadnji lonac je dobio malu posvetu legendi relija, distanceri prednjih točkova su blago olakšani kao i nosači sedišta. Takođe, “patosnice” su dobile par slojeva boje kako bi i one bile montirane. U međuvremenu sam odlučio da ću uporište kod suvozačevih nogu i odmorište kod vozačevih napraviti ponovo, od aluminijuma i nešto drugačijeg oblika…

Priprema za farbanje je uveliko bila u toku, svim mogućim oružjima koje imam sam se koristio kako bi ispala najbolje moguće. Guljenje do lima, wash prajmer, tečni cement git i 2k filer su bili redovno trošeni. Takođe, polirao sam i spoljašnje obruče Nori točkova, kako bi po farbanju srca i unutrašnjih obruča mogao brzo da ih sklopim. Tu mi je, osim farbanja, još prepreka nabavka M6 šrafova u 12.9 tvrdoći. Za to će verovatno eBay pomoći…

Konačno, na red je došao najiščekivaniji deo – farbanje. Haubu sam ofarbao sa donje strane u garaži, kao manje zahtevan deo u estetskom smilu, a ostatak je farban u komori. Korišćena je Lechler baza sa MaxMeyer lakom, što je par nijansi kvalitetnije od ranijih farbanja. Auto ima 4 ruke baze i 4 ruke laka, što u principu znači da je boja dovoljno debela da zaštiti sve ispod, ali i da ću sa prolećem auto prepustiti Garage73 drugarima na peglanje laka i detaljno poliranje kako bi i sve nesavršenosti nestale. Jednu stvar bih napomenuo – uspeo sam da zaštićujem auto u komori nešto ispod 6h rada, čisto radi uvida koliko je zapravo potrebno kako bi sve bilo na mestu…

Kako je to konačno bilo gotovo, a rezultat prilično zadovoljavajuć, nastavio sam sklapanje. Jedna od stavki je bila prepraviti tablu tj. cajgere i dovršiti započeto od pre. Ubačene su nove signalne lampice sa odgovarajućim simbolima, kao i crna mat folija kako bih fokus bio na same cajgere po pogledu na tablu. Takođe, odlučio sam da i “pretresem” kompletnu signalizaciju zadnjeg dela, što je odnelo dosta vremena, jer sam detaljno rasturio, odmašćivao, farbao, polirao, stavljao nove sijalice, itd. u stop svetla. Ali po meni, vredi svakog minuta truda.

Bitna stavka, kao i svaka, je bilo zastakljivanje automobila. Još ranije sam odlučio da će sva stakla, osim šoferke, biti zamenjena polikarbonatom. Kupio sam tzv. leksan od 4mm (debljina fabričkog stakla, kako bi lepo legla u kedere) i ukrojio sam ih po dimenzijama fabričkih stakala. Sve je to montirano u kedere i lepo upasovano. Prednja bočna su nameštena tako da se mogu i dalje spuštati i podizati, ali u slučaju potrebe, jer se polikarbonat lako grebe. Ugradio sam napokon ACW motorsport pop-up ventove, kako bih izbegao otvaranje stakala zbog ventilacije, jer je lakse putem ventova. Da napomenen – polikarbonat nije isto što i pleksiglas, jer se polikarbonat (lexan) savija i nemoguće ga je prelomiti. Ukoliko neko želi da radi isto što i ja, toplo savetujem ovo rešenje i izbegavnje pleksiglasa koji puca u velike komade i može biti veoma nezgodan.

Super izgleda, zar ne? …radio sam još puno toga, stavljao osigurače prednje i zadnje haube, zadnji branik, bravice vrata, rotirao crveno i zeleno dugme za otvaranje kako bi imalo više smisla, prepolirao Ronal A1 i zarotirao Dunlope da se ravnomerno troše. Ujedno, na Ronalima će auto prezimiti i biti provozan koji put u toku sunčanih dana zime, dok Nori ne budu završene i Yokohama-e nabavljene.

I za kraj slika trenutnog stanja, prednji branik će biti namontiran čim napravim nova creva za hladnjak ulja, a potom ulje zamenjeno i auto odvežen na centriranje trapa. To je ujedno plan za do kraja godine. A u međuvremenu je stiglo i motivacije iz SAT revije koja je izdala tekst o mom autu. Ovom prilikom se zahvaljujem Nataliji za taj deo…

Do skorog kuckanja.